Ako niste bili na Neretvi, ovo obavezno posjetite. Domaća atmosfera, jemeka raznih. A Kasim zna dočekati onako domaćinski.
U našem narodu ima dosta lijepih i poučnih izreka. Moram priznati da ih se ja dosta pridržavam. Nedavno mi se jedna i dogodila. Nisam ni u snu vidio da ću provesti jedan prelijep vikend kod starog prijatelja Kasima Džajica. Godinama se dogovaramo da mu dođem u Konjic na rafting,i da malo posjedimo i bacimon uspmene stare niz Neretvu. I baš mi se ne da. A Kasim, dobar i nagodan insan. Nije težak onako. Sve mu po istilahu. Pa kako bude. Da mu čovjek pozavidi što je tako dobar. Ma znao sam ja da on ima neku porodičnu kuću uz neretvu i da se bavi tim raftingom, što bi naš narod rekao spuštanjem niz Neretvu na tim šlaufima.
Imadoh ja nekog posla nedavno u Konjicu, pa mu se uspit javih da vidim je li moja Kasim kući. Javi se on meni na ovu haber kutiju baš ko da je blizu mene. Obradovao se on meni ko starom ahbabu. Hajde bujrum evo kući sam govori Kasim. Imam nekog posla kažem mu, pa ako možeš ti u čaršiju na kafu. Ma jok, nego kad ti završiš kreni prema meni biću ja gore imam neke goste.
A čaršija ko čaršija, ostadoh ja do kasno. Zovem ja ispred kuće da vidim jesam li okasnio. Javi se on meni. Je li kasno moj ahbabu. Ma nije za dobra insana. Idi lezi gore na čardak sve ti je spremno pa ujutro pijemo kahvu. Sramota me. Nisam mislio na konak, a podobro okasnio. Velim ja mojoj ženi, hajmo leći. Noć je mrkla samo po koja sijalica gori. Čujem da Neretva skakuta po svom vjekovnom koritu.
Nisam sam se ne okreno ja zaspah. Ma gdje nećeš kad neka svežina me obavi iz ovog kanjona. Ko da sam samo trepno, čujem Kasima kako zove na kafu. Izađoh na terasu da vidim gdje sam spavo. Aman dragi Bože pa zar ovo ima na ovom dunjaluku. Ode mi pogled prema brdima, a sunce već iašlo. Neretva svojim notama me uspavala a evo i probudila. Za ovaj užitak nema cijene. Zovnuh ženu da ustane jer ona voli malo da otkunja više. Haj kafu popij pa onda nastavi spavat.
Svo je osoblje već na nogama kafa na stolu i ja i moj Kasimaga pijemo prve gutljaje. Veli on meni e nek si mi baš došo. Mašala, ja mislio neka mala kuća uz Neretvu kad ono imam šta vidjeti. Svaka čast. Baš mi drago što si ovo napravio. Dođe i moja žena, a evo i njegova nosi vruće uštipke sa kajmakom. Rekoh,nisam ovo planirao, a sve me čeka. Miriše i pura evo i pekmeza i bestilja.
Čujem glas da neko priča beogradski. Kaže mi to su mu stalni gosti, oni su ti što vole da se spuštaju niz Neretvu. Ima još jedna ekipa iz Novog Sada, ako si zainteresovan mogu te ubaciti sa njima. Ma išo bih ja, nego mi žena ne da. Dobro sam se izvuko. Ma šalim se nemam osiguranje ako se izvrnem. Bolje mi je za stolom svega ima. Nastavlja Kasim sa planom za večeras. Nećeš nigdje danas ići. Malo prošetajte pa ručak. A večeras imam još jednog ahbaba iz Sarajeva pa da posijedimo. Dogovoreno. A ko bi odbio ovakvu ponudu.
Bogme puna tepsija teletine ispod sača, pa krompir miriše i haj se ti uzdrži. Moja nafaka. Poče Boga mi da se pjeva. Vele Beograđani može li malo jače i mi volimo sevdalinku. Zapjevah i ja koju onako ono iz duše.
Bi nam lijepo. Baš onako domaćinski i ne planski. Ovo se ne dešava stalno u životu. Iskreno vam preporučujem da posjetite Džajica plažu. Da vidite najveći brod koji je zastao uzvodno u Neretvi. Da osjetite svu ljepotu što ovaj kraj pruža. Neće te se pokajati.
Dragolj Džemal
